brusnica

Sada je normalnost tema...
Veoma relativna stvar.
Zavisi od toga koliko pojedinac neguje svoje predrasude, ili neko društvo.
U društvima gde se i manjinsko mišljenje uvažava podjednako kao i većinsko mnogo je veći spisak normalnih stvari.
Zapravo, normalnost je konvencija, konsenzus. Prost primer, ranije je bilo normalno pušiti i u busu, danas je nastupila totalitarna zabrana, ranije se smatralo da je duvan zdrav, danas ne.
Međutim, mnogo je zanimljivo šta raditi sa predrasudama na ličnom planu. Smetaju nam predrasude uperene prema nama, ali šta radimo sa sopstvenim predrasudama. Da li ih prepoznajemo? Da li ih odbacujemo, ili negujemo? I koliko daleko smo spremni da idemo u njihovoj eliminaciji, jer od rođenja nas kvare. Tačka kada nam je sve normalno je tačka kada imamo bezgranično razumevanje i bezrezervnu ljubav prema svemu, to je otprilike tačka u kojoj su se nalazili posebni pojedinci, Buda, jogiji, i ostali "prosvećeni".
Većina ljudi je na pola puta. Mislim da su Djavo i Bog izmišljeni samo da bi bili orijentiri za tu skalu. (Čoveku je lakše da se služi konkretnim pojmovima.) Gore ljubav, dole strah, ili desno-levo, kako više volite. I, naravno, koja je korisnost od eliminacije predrasuda? Otprilike se to svodi na pitanje koja je korist voleti.
Osnovni sastojak predrasude je strah. Ukoliko je moguće nemati nikakav strah, utoliko je moguće nemati nikakvu predrasudu. Ideal, ali od svih ideala najvredniji borbe. Pre svega na ličnom planu. Borite se protiv sopstvenih strahova. Imaćete više slobode, svet ćete jasnije videti, i mnogo više stvari ćete videti. To je fin doprinos pokvarenom društvu, ali bićete i nekom inspiracija. Svojoj deci, svojim prijateljima, za kratak ljudski život, to nije mala stvar. Ukoliko nešto uspete na bolje da promenite, vi ste onda car! Valjda u tom grmu leži i smisao života. Čovek je veoma pokvareno biće, pa bi zato bilo mnogo dobro da institucije u nekom društvu neguju različitost, toleranciju, razumevanje. Paradoks je što čovek kada bilo koju pozitivnu ideju stavi u neki okvir, samim tim je i okrene naglavačke. Ne samo zbog ljudske pokvarenosti, nego što i priroda tih vrednosti ne trpi okvire. Zarobite ljubav, zarobite slobodu, to više ne liči ni na šta.
Ovim sam htela reći i zašto ne vidim svrhu da se sa bilo kim raspravljam u vezi ozbiljnih stvari.