Malodušnost stop
CITAT: Ako misliš da će na vlast doći idealisti onda se grdno varaš. Takvi obično ostanu u prvom krugu pakla tj u onom delu stranke gde dele flajere i sede na izbornim mestima.
Bavljenje politikom je posao koji treba voleti, ukoliko neko odluči time da se bavi. Na ovakav način (ovo iz citata) razmišljaju oni koji su u politiku ušli da bi im neko nešto dao ili kojima politika tako deluje, a nespremni su/ne umeju/neće da budu drugačiji. I po zakonu rad nije roba, plata nije samo naknada za uložen trud. Ili radiš pošteno ili ne radiš, nijedna profesija nekog ne čini pokvarenim, jadnim, niti okruženje sa kojima sarađuje, već hod linijom manjeg otpora. "Svi su loši pa hajde da i ja budem takav da bih nešto uradio za sebe" je logika onog majmuna koji je naučio da pritiskom na taster dobije bananu jer je provalio da to tako ide.
Rad u politici treba da bude isključivo u skladu sa sopstvenim moralnim vrednostima, ukoliko ih neko ima, i onda nema gubitka, nikakvog. Sve što nije tako je kompromis koji loši ljudi pravdaju zaključkom: politika je prljav posao, a ako izađem iz nje više nisam čist, ne znam kako ću dalje, pa hajde da nastavim da kradem kao i drugi, imaću bar novčanu satisfakciju preko leđa onih poštenih (idealista/budala) uz neku funkciju koja se podrazumeva uz ovakvo poltronisanje.
Rad sam po sebi na dobrom cilju je sasvim dovoljna nagrada normalnom čoveku, takav i ne stiže da razmišlja da li je idealista ili ne.
Protivim se svakoj malodušnosti suprotnim ponašanjem. Neaktivnost, sakrivanje i pljuvanje po nečemu nisu moji odgovori na predstojeći izbor, već sve suprotno od toga.