brusnica

Ne smem da kažem da je šteta što je pisac svoje još nerođeno delo pretvorio u robu, jer stvar je ukusa uživanje u novcu i slavi od pisanja u Srbiji, a još manje hoću da budem ironična pa da mu predložim odlazak u neku emisiju zabavnog karaktera radi promocije ne bi li se neko od slavnih smilovao da kaže da čita njegove knjige. SANU je tako pase. Sve više dobijam utisak da će jednog dana on takav biti u poziciji drugima da daje savete. Zanimljivo, ali niko ne misli da je za pisanje knjige neophodna sadržajna ličnost onoga koji piše. To je ono kao neko osećanje, iskustvo, znanje, odricanje, lucidnost... Kaput i neuredna frizura. Od toga bolji je ogroman šešir i još veći nos. A može i voliminizirana kosa i jestivost govoreći jezikom supermarketa samohrane spisateljice u usponu na još bogatijeg muža. Nije loše čak ni biti seks simbol svojih hipsterski osvešćenih čitateljki sa kandžama na nekim pikavcima ali se, srećom, još čeka novo izdanje.

I mislim da se ne sme pisati ako se ne znaju značenja osnovnih pojmova kao što su: istina, istina, istina i sl. Bez prodaje. Uostalom, kakav je to pisac koji hoće da se prehranjuje od svojih snova u materijalnom smislu i tuđih aplauza sa svojim suzama povređenog ega više u usmenoj nego u pisanoj formi!

Kao što postoji priča za Los Anđeles da je tamo svaki drugi čovek glumac, tako su i ovde mnogi pisci. U Holivudu se snovi ostvaruju, pa tako i ovde. Bitno je da pisca Lea Kiš pozove u emisiju pa da odmah znamo gde je to "ovde", posle sve bude lako.